{"id":11444,"date":"2016-05-15T18:59:16","date_gmt":"2016-05-15T16:59:16","guid":{"rendered":"http:\/\/zugimpex.com\/sr\/?page_id=11444"},"modified":"2023-11-23T20:32:08","modified_gmt":"2023-11-23T18:32:08","slug":"optimizacija-socijalne-zastite","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/optimizacija-socijalne-zastite","title":{"rendered":"Sistemi socijalne za\u0161tite u Evropskoj Uniji i Slanje radnika na rad u druge drzave EU (upucivanje na rad):"},"content":{"rendered":"<h2 class=\"redboldtxt\">Sistemi socijalne za\u0161tite u Evropskoj Uniji:<\/h2>\n<p>Socijalna sigurnost (kao poreski sistemi) ne mo\u017ee se uskladiti jer su zemlje razli\u010dite istorijski, strukturno strukturne i politi\u010dke. Razlike su u osnovi, u stopama i izuzec\u0301ima, u penzijskim \u0161emama i ako postoji maksimalni doprinos po periodu. U vec\u0301ini slu\u010dajeva socijalni sistemi su povoljni za male prihode. Za one radnike koji su fleksibilni, moguc\u0301e je smanjiti socijalne tro\u0161kove putem stranog zapo\u0161ljavanja i raspore\u0111ivanja, \u0161to je moguc\u0301e zbog prava na slobodno kretanje.<\/p>\n<p><span class=\"redboldp\">Uredba EU 883\/2004 i uredba 987\/2009 <\/span>bave se koordinacijom socijalnih sistema izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica EU i pridru\u017eenih zemalja. Na primer, \u0160vajcarska je pravila 2012. uvela \u201eVegleitung fur die Versicherung(WVP).<\/p>\n<p><span class=\"redboldp\">Op\u0161ti principi EU regulativom 883\/2004 su:<\/span><\/p>\n<p>U EU svaka zarada fizi\u010dkog lica od strane samozapo\u0161ljenja ili zapo\u0161ljenja podle\u017ee sistemu naplate socijalnih doprinosa. Sve naplate na osnovu prihoda fizi\u010dkog lica prikupljaju se u jednoj zemlji. Ova zemlja nadle\u017enosti obrara\u010dunva naplatu u skladu sa svojim nacionalnim zakonima za sve doprinosa ste\u010dene nacionalnim ili me\u0111unarodnim putem.<\/p>\n<p>Aktivnosti u drugim zemljama moraju biti progla\u0161ene u zemlji nadle\u017enosti i tim putem se osloba\u0111a naplate u drugim zemljama koriste\u0107i obrazac A1.<\/p>\n<p><span class=\"redboldp\">Pravila za definisanje zemlje nadle\u017enosti (\u010dlan 13.):<\/span><\/p>\n<ul style=\"list-style-type: disc;\">\n<li>Samo zapo\u0161ljavanje i parcijalno 25% (vreme ili novac) u zemlji boravka-zemlja prebivali\u0161ta je zemlja nadle\u017enosti<\/li>\n<li>Zaposlenost u samo jednoj zemlji koja nije zemlja prebivali\u0161ta-zemlja u kojoj je sedi\u0161te poslodavca tj kompanije\u00a0je zemlja nadle\u017enosti.<\/li>\n<li>Zaposlenost u vi\u0161e od jedne zemlje koja nije zemlja stanovanja &#8211; zemlja prebivali\u0161ta je zemlja nadle\u017enosti<\/li>\n<li>Zapo\u0161ljavanja i samozapo\u0161ljavanja &#8211; zemlja nadle\u017enosti je definisana na osnovu pravila u ugovoru o radnom\u00a0 odnosu.<\/li>\n<li>Samozapo\u0161ljavanje u vi\u0161e od jedne zemlje: zemlja boravka, ako se ve\u0107i deo odvija tu; u svim ostalim slu\u010dajevima zemlja u koja je centar aktivnosti.<\/li>\n<li><span class=\"redboldp\">Postovanje upuc\u0301ivanje radnika<\/span> (vidi dole):<\/li>\n<li><span class=\"redboldp\">Zapo\u0161ljavanje i samozapo\u0161ljavanje u razli\u010ditim zemljama:\u00a0<\/span>a samozaposlene osobe, ovo je moguc\u0301nost da sami sebi odrede zemlju nadle\u017enosti: na primer, propisi pojedinih zemalja namec\u0301u dru\u0161tvene tro\u0161kove na dohodak partnera u ograni\u010denom partnerstvu,i nemaju limit na doprinose. Ako partner,koji je nastanjen u zemlji sa takvim regulativnim sistemom, za zaposlenje izabere drugu zemlju (bar deo) ,onda zemlja odnosa postaje zemlja nadle\u017enosti. Ako je ovo npr Malta, zemlja sa najni\u017eom naplatom doprinosa u EU, izuzetno nizak maximum naplate socijalnih doprinosa i pritom postoji oslobo\u0111enje naplate doprinosa od prihoda ograni\u010denog partnerstva pod odre\u0111enim uslovima.<\/li>\n<li><span class=\"redboldp\">Prebivali\u0161te u drugoj zemlji.\u00a0<\/span>Ako je neko npr stanovnik na Malti, ima prvi posao (25%) na Malti, onda je zemlja nadle\u017enosti Malta, gde je nizak limit i gde se doprinosi za socijalno osiguranje ne pla\u0107aju na drugo zaposlenje, samo na prvi. U slu\u010daju da ne postoji stalan radni odnos, ali postoje dva honorarna posla doprinosi za socijalno osiguranje se plac\u0301a na posao sa ve\u0107im iznosom prihoda. Radno vreme regulisano Direktivom EU 2003\/88 \/ EC ograni\u010dava nedeljni rad do 48 sati, me\u0111utim, na Malti osoba mo\u017ee raditi vi\u0161e od toga (preko nekoliko radnih mesta), ukoliko je glavni poslodavac informisan.<\/li>\n<li><span class=\"redboldp\">Razdvajanje zemlje nadle\u017enosti za socijalne naknade i zemlji u kojoj se plac\u0301a porez,<\/span>prema zakonu o dvostrukom oporezivanjau : npr postoji moguc\u0301nost da se kombinuje prvo zaposlenje na Malti sa drugim zaposlenjem u nekoj drugoj zemlji. Dakle, Malta postaje zemlja nadle\u017enosti, a ako je struktura pravilno postavljena, zaposlenje (ili naknade za poziciju direktora) u drugoj zemlji kvalifikujese u skladu sa Malte\u0161kim propisima, kao drugo zaposlenje i ono je bez naplate socijalnih tro\u0161kova, a ovi prihodi mogu biti predmet povoljnijeg poreza drugoj zemlji, u zavisnosti od sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.<\/li>\n<li><span class=\"redboldp\">Ogranak:<\/span>Formiranje partnerstva u zemlji sa povoljnim zakonima i zaposlenost u ovom partnerstvu , tako da ta zemlja postane zemlja nadle\u017enosti . Partnerstvo otvara predstavni\u0161tvo u nekoj drugoj zemlji EU , gde osoba mo\u017ee biti partner , ali zemlja gde je osoba zaposlena ostaje i dalje zemlja nadle\u017enosti.<\/li>\n<\/ul>\n<p><span class=\"redboldp\">Postovanje Radnika:<\/span><\/p>\n<ul style=\"list-style-type: disc;\">\n<li>Postovanje &#8211; Upucivanje na rad (upuc\u0301ivanje; sistem i saradnja dr\u017eava \u010dlanica EU regulisana je Direktivom EU: 96\/71 \/ EC, koja se \u010desto naziva \u201edirektivom o upuc\u0301enim radnicima\u201c): osoba koja je privremeno poslata u drugu dr\u017eavu \u010dlanicu mo\u017ee ostati u socijalnom sistemu sada\u0161nje dr\u017eave nadle\u017enosti i biti oslobo\u0111en u stranoj dr\u017eavi \u010dlanici u koju je lice upuc\u0301eno. Objavljivanje se mo\u017ee ugovoriti dve godine i ponoviti nakon kratkog perioda prisustva.<\/li>\n<li>2014. godine je uvedena direktiva o izvr\u0161enju 2014\/67 \/ EU, tako da su sve dr\u017eave \u010dlanice uspostavile pravila Direktive EU 96\/71 \/ EC: da bi se obezbedile lokalne minimalne zarade i uslovi rada, da bi se izbeglo zaobila\u017eenje pravila, da bi se pobolj\u0161ala saradnja i razmena informacija. Kontrole i proporcionalne kazne trebalo je da budu sprovedene do 2018. godine, a zbog ka\u0161njenja, EU je 2021. godine uputila poslednje upozorenje 24 dr\u017eave \u010dlanice sa obave\u0161tenjem od dva meseca.<\/li>\n<li>U nekim slu\u010dajevima, objavljivanje je sredstvo za iskori\u0161c\u0301avanje uslova rada i zakona o radu u izvornoj zemlji i izbegavanje delova zakonodavstva dr\u017eave odredi\u0161ta, posebno ako su neke industrije za\u0161tic\u0301ene sindikatima u ciljnoj zemlji. Zaposleni tada ima ugovor o radu u dr\u017eavi slanja, tamo je socijalno osiguran, samo porezi dospevaju u dr\u017eavi odredi\u0161ta.<\/li>\n<li>Zemlje izvora izbegavaju gubitak neo\u010dekivane dobiti od doprinosa za socijalno osiguranje zbog vi\u0161ka birokratije. Me\u0111utim, oni su pod pritiskom nekih ciljnih zemalja i moraju povec\u0301ati zahteve za izdavanje obrasca A1 (npr. Vi\u0161e od jednomese\u010dnog fizi\u010dkog zaposlenja u zemlji koja upuc\u0301uje, aktivnosti za lokalne poslodavce, kompanije ne smeju objaviti vi\u0161e od 90% svojih zaposleni).<\/li>\n<li>\u0160vajcarska ima sporazum o prilago\u0111avanju dela sistema socijalne sigurnosti EU, me\u0111utim ovaj sporazum sadr\u017ei takozvane \u201epratec\u0301e mere\u201c za za\u0161titu minimalnih zarada, obezbe\u0111ivanje visoke transparentnosti i omoguc\u0301avanje vladi da namec\u0301e kontrole i kazne<\/li>\n<\/ul>\n<p>Uredjeno Jul 2021<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Sistemi socijalne za\u0161tite u Evropskoj Uniji: Socijalna sigurnost (kao poreski sistemi) ne mo\u017ee se uskladiti jer su zemlje razli\u010dite istorijski, strukturno strukturne i politi\u010dke. Razlike su u osnovi, u stopama i izuzec\u0301ima, u penzijskim \u0161emama i ako postoji maksimalni doprinos po periodu. U vec\u0301ini slu\u010dajeva socijalni sistemi su povoljni za male prihode. Za one radnike [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"yst_prominent_words":[1983,2194,2199,7170,2192,2782,2778,2781,2197,2779,2193,637,2196,2190,1972,7169,2195,2302,3008,2189],"post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/11444"}],"collection":[{"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11444"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/11444\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14094,"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/11444\/revisions\/14094"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11444"}],"wp:term":[{"taxonomy":"yst_prominent_words","embeddable":true,"href":"https:\/\/zugimpex.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/yst_prominent_words?post=11444"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}