Ne zaboravite: Podsticaji koje Slovačka pruža su odličan dodatak poreskim olakšicama koje pruža Švajcarska: Zugimpex je tu da vam pomogne pri ovom kombinovanju! Prednost Slovačke u kombinaciji sa strukturama iz Švajcarske,Malte , UAE i drugih zemalja su dobar korak ka uspesnom poslovanju. Mi znamo koji su uslovi neophodni, a sa našim loklanim predstavništvom u Bratislavi pruzamo sve usluge na jednom mestu za poboljšanje vašeg poslovanja.

Napominjemo: za PDV registraciju po § 4 određenom od strane poreske uprave što znači da domaći promet mora biti minimum 50.000 evra. S druge strane registracija prema § 7a je lako moguća, a uz to preduzeće može odmah da izdaje račune u inostranstvu, s tim da ulazni porez nije moguce odbiti. Što znači da ukoliko firma kupuje usluge iz inostranstva prema zakonu o obrnutoj naplati , firma je ta koja će platiti PDV na te usluge I bez registracije pod §4 firma neće dobiti dozvolu umanjenja PDV-a, tako da je krajnji rezultat gubitak 20% troškova na te  usluge. Zbog ponašanja administracije, preporučujemo kupovinu postojećeg preduzeća sa §4 PDV brojem.

Standardna stopa PDV-a u Slovačkoj je 20%, a za uvoz u EU PDV se mora platiti na carini. Iako je administriranje PDV-om slično ostalim zemljama, kredit za PDV vraća se kompanijama sa zakašnjenjem od mesec dana i često postoje inspekcije.

Poreske olakšice:

Porez za preduzeća je 21% a poreska stopa od 19% do 25% je za pojedince. Samozaposeleni imaju pravo na odbitka do 20.000 Eura, bez naknadnih dokaza.

Korporacije se oporezuju samo na korporativni profit: I nema dalje oporezivanje didvidendi na nivou akcionara u Slovačkoj. Relevantno za dividende na dobit od 2017 , dividende se obično oporezuju u zemlji boravaka, ali promene prebivališta akcionara mogu doći u obzir, kao I prekogranično premeštanje stvarnog središta kompanije (obratiti pažnju na zakon o duplom oporezivanju).

Ako kompanija ima godišnju prodaju manju od 100.000 evra, stopa poreza na dobit smanjuje se sa 21% na 15%.

Zanimljive mogućnosti računovodstvene politike: na primer, 150% odbitka troškova za istraživanje i razvoj ili koristi u proceni zaliha ili potraživanja. Ovo se može kombinovati sa npr. Porez na austrijsku grupu koji omogućava kompenzaciju dobiti gubicima pridruženih kompanija.

Revizije su obavezne, ako se tokom sledeće dve godine dogodi dva od sledećih kriterijuma: imovina> 2 miliona, neto prihod> 4 miliona, prosečno> 30 zaposlenih. Stoga, podjelom aktivnosti na nepovezane kompanije (npr. Imovinu i operativno preduzeće), revizije se mogu izbeći.
Izazovi su ograničenja prenošenja gubitaka (5 godina, do 50% profita), ograničenje odbitka novčanih troškova (5000 evra) i pravilo da se troškovi usluga mogu odbiti samo u godini u kojoj su plaćeni.

Neki od slovačkih sporazuma o dvostrukom oporezivanju (DTA) eliminišu dvostruko oporezivanje prema metodi oslobađanja, tj. Dohodak oporezovan u inostranstvu izuzet je od nacionalnog poreza. U ovim slučajevima je korisno partnerstvo: dobit u drugoj zemlji oporezuje se poreskom stopom na osnovu ukupnog dohotka, a to može funkcionisati u oba smera: ako u jednoj Slovačkoj postoji gubitak, prihod u drugoj zemlji može biti oporezovan na osnovu ukupnog dohotka, tako da osnovica postaje niža ili nula.

Prednosti ” s.r.o I k.s ” ( društvo sa ograničenom odgovornošću I komanditno društvo):

Porez od 21%,često bez socijalnih doprinosa za komanditora(objašnjeno u konstrukciji : s.r.o kao generalni menadzer ili direktor k.s).

Shodno tome, između akcionara i glavne operativne kompanije mogu se postaviti male fronting kompanije kako bi se iskoristila niža poreska stopa od 15%. Ne trebaju registracije PDV-a §4 jer izdaju samo lokalne fakture. Ako su ove frontovske kompanije u obliku k.s., strani vlasnici u drugim zemljama plaćaju samo porez na dividendu od 7%.

Dok je u zemljama poput Austrije ukupno oporezivanje vlasnika korporacije 45.625% (25% poreza na dobit + 27.5% poreza na dividendu na preostalih 75%), slovačko ukupno poresko opterećenje iznosiće samo 20.95% (100 k 15% + 85 k 7%), ove ogromne uštede su moguće.

U Slovačkoj, poreski zakon (prevod na engleski je dostupan na Internetu) omogućava kompanijama da imaju poslovnu godinu koja se razlikuje od kalendarske godine (januar do decembar). Takva struktura može biti korisna u okviru grupe kompanija, ali i za odlaganje poreske prijave deljenja dobiti akcionarima u drugoj zemlji.

Informacije o proceduri osnivanja firme u Slovačkoj, možete pročitati ovde

Od 2011 uvedena je naplata socijalnih doprinosa na dividende, onog trenutka kad su isplaćene preduzetniku, ukoliko je preduzetnik registrovan kao Slovački resident. (dakle, promena prebivališta se preporučuje samo ako Slovačka ne postane zemlja nadležnosti za socijalne doprinose). No, predaja određene dokumentacije može pomoći pri izuzetku.

Preduzetnici profitiraju od prekograničnog premeštanja stvarnog središta kompanije u Slovačku jer su plate I celokupni rashodi niži u poređenju sa ostalim zemljama EU. Međutim treba obratiti pažnju na progresivni poreski zakon u zemlji rezidencije poreskog obveznika, (npr: Austrija ima progresivni porez na dohodak i oni pri računici poreske stope uzimaju u obzir dohodak poreskog obveznika iz Slovačke) takođe I na troškove formiranja nove poslovne structure. Pored toga, morate obratiti pažnju da određene aktivnosti moraju nastati kako bi se dokazale stvarne ekonomske aktivnosti kompanije (osnivanje mora odgovarati istinskom osnivanju privrednog subjekta koji ima za cilj ostvarivanje stvarnih ekonomskih aktivnosti u zemlji članici ) u suprotnom zakon će gledati na to kao fiktivno osnovano društvo zarad zloupotrebe. Pored toga, preporučujemo da uzmete u obzir koordinaciju sistema socijalne sigurnosti prema EU-Directive 883/2004.

Funkcija holding: primanje poreza po odbitku i distribuciju dividendi: Društvo sa ograničenom odgovornošću (s.r.o), koje ima prave ekonomske aktivnosti kompanije, može primiti dividend od ogranka koji se nalazi u nekoj drugoj zemlji EU I distributirati ih u aktivno k.s privredno društvo. Pošto distribucija dividend nije oporeziva u Slovačkoj, a k.s (komanditno društvo) može dobiti dividend od poreza bez oporezivanja, onda dalje oporezivanje obično ne postoji. Ukoliko je preduzetnik komanditnog društva državljanin zemlje koja ima sporazum o izbegavanju duplog oporezivanja sa Slovačkom, oporezivanje profita k.s-a podleže Slovačkom porezu u skladu sa Artiklom 7.

Ukoliko s.r.o primi dividend, porez se ne plaća,a trenutno ne postoji ograničenje na dividend iz zemalja sa niskom stopom poreza.

Postoje različita mišljenja da li je moguće isplatiti dividende direktno iz drugih zemalja u operativni k.s, koji ih prosleđuje direktno vlasnicima. K.S je pomenut u direktivi matična kompanija–ogranak. Neki stručnjaci opravdavaju ovu strukturu tvrdnjom da K.S u Slovačkoj ima sve kvalifikacije kao korporacija, a u drugim zemljama kao partnerstvo. Istina da je ova struktura krajnje primamljiva, ali ona nosi nekoliko rizika i nedostataka, te s toga Zugimpex preporučuje soluciju formiranja društva sa ograničenom odgovornošću (s.r.o) koje raspodeljuje profit i dividende komanditnom društvu (k.s). Paket koji Zugimpex ima za vas u ponudi košta isto koliko i formiranje prvostepene opcije s.r.o i k.s.

Pažnja: ukoliko imate prebivalište u drugoj zemlji: Za korporativnu dobiti Slovačke kompanije pravo na ovakvu vrstu oporezivanja dodeljena je samo Slovačkoj u skladu sa Artiklom 7 DTT. Ali dividend, kamate, plata pojedinca se obično oporezuje u zemlji boravka pojedinca, u skladu sa njenim poreskim stopama.

Profit komanditnog društva (k.s) nije izuzet od oporezivanja u zemlji prebivališta ukoliko se ekonomska aktivnost kompanije odvija na ovom područiju.Ukoliko kompanija nema suštinsku svrhu ili k.s. prima dividende iz inostranstva koje nisu relevantne za njene poslovne funkcije ( u tom slučaju preporučujemo formiranje fonda kao ulaz za dividende za k.s).(Videti izjavu austrijskog Ministarstva finansija EAS 3010).

Nacionalni zakoni u zemlji prebivališta definišu kada se profit od k.s-a pripisuje komanditoru. U Slovačkoj I nekim zemljama se pripisuje kada je isplata primljena, a u drugim zemljama kada je stečen.

U meniju „Advisori“ nudimo klijentima korist od našeg znanja u međunarodnom poreskom planiranju i međunarodnom poreskom zakonu.”.

Strukture će pratiti poslovne aktivnosti, pa pogledajte naše smernice za strukture preduzeća.

ZA VISE INFORMACIJA O DTT (ugovor o izbegavanju duplog oporezivanja): Downloads & Linksor

Naknada troškova i vozila u Slovačka

1.Putni troškovi za generalne direktore i zaposlene (Zakon 283/2002 sa poslednjim izmenama)

  1. Troškovi smeštaja: uz priznanicu.
  2. Javni prevoz (voz, avion itd.):Po prijemu.
  3. Korišćenje privatnog vozila u operativne svrhe: naknada prema Uredbi Ministarstva br. 632/2008 0,183 EUR po km, dokaz iz dnevnika ili pismeni nalog poslodavca za niz službenih putovanja sa oznakom km.
  4. Zamena goriva: Po prijemu, cena po km može se izračunati na osnovu računa ili na osnovu publikacija prema Zavodu za statistiku za period misije (§ 7 stav 5 prema 283/2002)
  5. Dodatak za hranu tokom službenih putovanja u Slovačkoj: Prema meri koju je preduzelo Ministarstvo br. 148/2018:
    1. EUR 4.80 za sluzbene aktivnosti u trajanju 5 do 12 h,
    2. EUR 7.1 0 za sluzbene aktivnosti u trajanju12 do 18 h
    3. EUR 10.90 za sluzbene aktivnosti u trajanju od 18 h
  6. Dodatak za hranu tokom službenih putovanja van Slovačke: različiti propisi u zavisnosti od zemlje odredišta, uključeni su u regulisanu meru br. 401/2012.
  7. Boraviste u drugim zemljama EU(ove naknade ne uključuju poreze i doprinose za socijalno osiguranje):
    1. Boravak do 6 h na drugoj yrtitoriji 25% od dnevnice,
    2. Od 6 do 12 sati 50% od dnevnice,
    3. Preko 12 sati, iznos naknade je u visini dnevnice. (e.g. u Austriji: 45 €)
    4. Prema meri Ministarstva br. 482/2010 dodatak na hranu za službena putovanja u inostranstvo

2. Troškovi reprezentacije:

  1. Troškovi reprezentacije (pozivi u restorane, kulturni i sportski događaji, poslovni događaji) općenito se ne odbijaju od poreza, već se mogu teretiti kompaniji i knjižiti kao trošak koji se ne može odbiti. Pošto raspodela dobiti u Slovačkoj pokreće niske poreske obaveze, ne postoji rizik od skrivene raspodele dobiti u Slovačkoj. Međutim, takve beneficije se mogu pripisati osobi koja ima prebivalište u inostranstvu od strane lokalne poreske uprave kao referentna tačka.
  2. Troskovi keteringa mogu biti odbijeni kao trosak
  3. Članstvo u poslovnim udruženjima mak. 0,05% oporezivog prihoda za godinu, ali maks. 387,84 EUR godišnje
  4. Pokloni poslovnim prijateljima (e.B hemijska olovka itd.): Maks. u vrednosti 17,00 EUR po kom

3. Kompanijska vozila:

  1. Privatno deljenje:
    1. zaposlenom koji takođe može privatno da koristi službeni automobil dodaje se 1% cene vozila mesečno kao dodatni prihod (kao što je dodatna isplata plate) (§ 5 stav 3 lit. a). Ovo pokreće poreze i doprinose za socijalno osiguranje.
    2. Alternativno, moguće je dogovoriti ugovor o korišćenju automobila, koji je vremenski ograničen i nakon pređenih kilometara, pri čemu zaposleni plaća samo tržišnu cenu za ovu upotrebu.
  2. Gorivo (§ 19 para. 2 letter l)
    1. Ukoliko postoji dnevnik evidencije , firma moze odbiti cenu goriva I traziti povracaj PDV-A
    2. Bez dnevnika evidencije, moguce je odbiti 80% troskova na gorivo i traziti povracaj PDV-a
  3. PDV na motorna vozila može se tražiti kao pretporez, pri čemu se mora proporcionalno smanjiti za privatnu upotrebu. Ako kompanija pruža usluge bez PDV-a, takođe će se izvršiti proporcionalno smanjenje, u obimu usluga bez PDV-a, na ukupne usluge kompanije.

4. Naknada troškova zaposlenima i direktorima (čak i ako ne postoji radni odnos). U slučaju komanditnih partnera (potrebno je sastaviti ugovor o troškovima):

  1. Troškovi: Svi zaposleni u preduzeću koji su zaposleni u radnom odnosu mogu biti nadoknađeni za troškove poslovanja ako su nastali u interesu poslodavca:
  2. Obroci( 153 Zakon o radu) tokom boravka u firmi:
    1. Kantina: 55% od cene obroka
    2. Kantina van zemlje najmanje 55% vrednosti glavnog obroka, ali najviše 55% naknade za obrok za službena putovanja u trajanju od 5 do 12 sati (Zakon o radu) (2,64 €)
    3. Generalizacija troskova: U sustini je moguce po zakonu , u tu svrhu mora se pripremiti obračun na osnovu prosečnih uslova, uzimajući u obzir zakonske uslove zaposlenog. Samo deo paušala koji je naveden kao džeparac može imati uticaj na socijalnu sigurnost.
  3. Putnici: Ako mesto rada nije u istom gradu sa mestom stanovanja, nema poreskih olakšica za putnike. Međutim, ako je mesto stanovanja u ugovoru o radu definisano kao mesto rada i zaposleni putuje u sedište kompanije, ova putovanja se mogu smatrati poslovnim putovanjem.

Ažurirano: June 2021

Top