Izlazno oporezivanje se može pokrenuti kada osoba dugo boravi u zemlji (obično 7 od poslednjih 12 godina), trajno preseli prebivalište van ove jurisdikcije i ima učešće u korporaciji od najmanje 1%. Mnoge zemlje u poresku osnovicu uključuju učešće u stranim korporacijama. Tada država odlaska može da preuzme promišljenu prodaju i oporezuje skrivene rezerve, što je razlika između nominalne i tržišne vrednosti učešća. Izlazna taksa se takođe može aktivirati ako se akcije nasleđuju ili poklone primaocu koji nije neograničeno oporezovan u zemlji u kojoj je preminula osoba boravila.
Član 5. Direktive EU protiv izbegavanja plaćanja poreza (ATAD; Direktiva Saveta (EU) 2016/1164) i odgovarajući nacionalni poreski zakoni posebno se bave ovom temom. Dok se zakoni ne implementiraju u potpunosti, trenutni status uzima u obzir pravo na slobodno kretanje: poreska obaveza je „uspavana“ (odlaganje) ako lice promeni rezidentnost u državu unutar EU ili EEP, međutim ona se pokreće kada se lice preseli ( odatle) u treću zemlju.
Izlazno oporezivanje do implementacije člana 5 ATAD –a
Pre nego što sve nacionalno zakonodavstvo bude na snazi, možda će biti moguće preseliti se prvo u zemlju odredišta unutar EU/EEA, formirati tamo odgovarajuću strukturu kao holding, a zatim se preseliti u treću zemlju. Da bi privukle investitore, neke zemlje EU dozvoljavaju formalni boravak u svojoj zemlji ne gledajući previše na fizičko prisustvo. Ovo vam omogućava da dobijete vreme i iskoristite moguće smanjenje vrednosti skrivenih rezervi između poteza. Takođe, u slučaju zahteva za administrativnom saradnjom, odredišne države mogu imati ograničen interes da ulože resurse kako bi naplatili poreze za državu odlaska ako bogati investitori odluče da se presele u njihovu zemlju.
Pošto su neke zemlje uvele stroge propise o izlaznim porezima od 2022. godine, savetnici izveštavaju o ogromnoj potražnji ljudi koji žele da napuste ove zemlje u roku od 2021. godine.
Dok ATAD pominje „stvoren na svojoj teritoriji“, neke države članice oporezuju i kapitalnu dobit od učešća u stranim korporacijama. Stoga se šuška da se neki poreski obveznici prvo presele unutar EU/EEA u zemlju u kojoj deklaracija ne uključuje strano učešće pre nego što se isele iz EU/EEA.
Izlazno oporezivanje nakon implementacije člana 5 ATAD –a
Direktiva traži od zemalja da preciziraju slučajeve u kojima poreski obveznici podležu pravilima o izlaznom porezu i oporezuju se na nerealizovanu kapitalnu dobit. Procena tržišne vrednosti u trenutku izlaska biće zasnovana na principu van dohvata ruke. U slučaju da sredstva ulaze u strukturu, odredišna država će utvrditi istu procenu kao i država odlaska.
Poreski obveznici imaju obavezu da odmah plate iznos ili u ratama na određeni broj godina (ATAD pominje 5 godina), eventualno zajedno sa kamatom i eventualno garancijom.
Međutim, izlazna taksa ne bi trebalo da se naplaćuje kada je promena privremene prirode ili za onu imovinu koja ostaje efektivno povezana sa stalnom poslovnom jedinicom u prvoj državi članici.
Kako smanjiti ili kako izbeći izlazno oporezivanje?
Privremena promena prebivališta:
Privremenim preseljenjem prihod će se oporezivati u državi odredišta (novo poresko prebivalište), ali se izlazna taksa možda neće pokrenuti u državi odlaska.
Da bi se stvorili dokazi da preseljenje nije trajno, stan može biti dostupan u stanju odlaska, a postojaće i objašnjenje zašto centar interesa ostaje tamo.
Neke zemlje poput Nemačke su izmenile pravila vraćanja: ako se građani EU/EEA kreću unutar EU/EEA i planiraju da se vrate u roku od 7 godina, nadležni će biti obavešteni, ali neće tražiti hartije od vrednosti. Na zahtev, period vraćanja može se produžiti za dodatnih 5 godina.
Ovo pravilo dozvoljava privremeno napuštanje zemlje, povratak i izlazak iz zemlje za stalno uz malu ili nikakvu izlaznu taksu, ako se vrednost skrivenih rezervi u participacijama smanji tokom prvog perioda odsustva.
Donacije, fondovi, fondacije:
U zemljama u kojima ne postoji porez na poklone ili je porez mali, imovina se može uneti u fondacije, fondove ili donirati pre promene prebivališta.
Partnerstvo u zemlji odlaska kao akcionar korporacije:
Ako se akcije korporacije sa skrivenim rezervama zaključe u lokalno partnerstvo, država odlaska ne gubi pravo oporezivanja. U zavisnosti od zemlje, vrednovanje će se vršiti po knjigovodstvenoj vrednosti bez odobravanja dodatne naknade. S druge strane, odlazak partnera u partnerstvu obično ne podleže izlaznoj taksi pod uslovom da se poštuje nekoliko posebnih karakteristika.
Da bi se izbegla kvalifikacija kao zloupotreba, preporučuje se stvaranje komercijalno aktivnog partnerstva sa vidljivom stalnom poslovnom jedinicom u kojoj su ulozi u korporaciji funkcionalno dodeljeni poslovnoj svrsi. Ako partnerstvo korporaciji pruža samo usluge upravljanja uz naknadu, to možda neće biti dovoljno.
Na kraju može biti korisno da se akcije stave u inostrani holding i da se ovo strano ulaganje stavi u lokalno partnerstvo pre izlaska. Uopšteno govoreći, moglo bi biti korisno uspostaviti prilično složene međunarodne strukture sa nekoliko dioničara i jedinica na različitim nivoima i ugovore između njih kako bi imali bolje argumente za ocjenu.
Promenite preduzeće u partnerstvo:
Ako se preduzeće pretvori u partnerstvo, oporezuju se kapitalne rezerve preduzeća, ali ne i razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti. Osoba koja se odseli ne može ostati jedini izvršni direktor partnerstva, jer ako razvija značajne poslovne aktivnosti iz inostranstva, to može pokrenuti pitanja u vezi s podjelom dobiti.
Nedostaci mogu biti povećani nivo odgovornosti, potencijalni gubitak prenošenja poreza, veća poreska stopa i eventualni socijalni nameti. Osim toga, partnerska struktura koja dozvoljava samo izbegavanje izlaznog poreza može se kvalifikovati kao zloupotreba, pa se na kraju čak može povećati i porez na zapletanje.
Minimizirajte vrednovanje korporacije:
Akcionari preduzeća imaju različita prava: da primaju dividende, da prodaju akcije, da primaju prihod u slučaju likvidacije i da glasaju na glavnoj skupštini. Možda postoje valjani razlozi da se deoničar odrekne ili prenese neka od ovih prava pre nego što napusti zemlju. Tada je vrednost njegove imovine u trenutku izlaska niža.
Postoje različiti načini vrednovanja tržišne vrednosti preduzeća zasnovani na suštini, na prihodu, na kombinaciji ta dva ili na budućim novčanim tokovima. Većina metoda uključuje procene budućnosti, a moguće je pronaći razumne argumente za vrednovanje. Na primer, ako kompanijom upravlja kompetentna osoba koja daje ostavku pre njegovog izlaska, vrednovanje se ne može zasnivati na pretpostavci da će ta osoba i ubuduće biti na raspolaganju kompaniji i da će svi poslovni partneri nastaviti svoju vezu.
Korona mere takođe mogu omogućiti nižu procenu kompanije.
Step up
Koristeći nacionalno zakonodavstvo, instrumente poput spajanja, razdvajanja ili čiste migracije, pravna lica mogu da se presele u drugu zemlju. Unutar EU i pridruženih zemalja, direktiva o spajanju već ograničava prava na oporezivanje.
Da bi privukle investicije, neke zemlje dozvoljavaju kompanijama koje se presele na svoje odredište da podignu ulaznu vrednost svoje imovine oslobođene poreza od knjigovodstvene na tržišnu vrednost i da eliminišu skrivene rezerve. Ovaj takozvani „korak” stoga može pomoći da se izbegne izlazno oporezivanje, ali da bi se izbegla kvalifikacija kao zloupotreba, potrebno ga je planirati i sprovoditi na veoma pažljiv način iu koordinaciji sa kvalifikovanim stručnjacima.
Entanglement taxation
Takav vid Oporezivanja poznajemo kad se dešava da pojedinačna imovina , delatnost (premeštanje funkcija) ili cela kompanija premešta u inostranstvo. Ovo uključuje prenos poslovanja na strano lice. Nacionalna zakonodavstva zemalja odlaska su različita po ovom pitanju. Trenutno, neke zemlje dozvoljavaju „korak naviše“ (vrednovanje ulaznih sredstava po tržišnoj vrednosti umesto po izlaznoj vrednosti), ali ATAD zahteva od odredišne države da uspostavi istu procenu kao i država odlaska.
Preporuka:
Da bismo obezbedili zakonit i optimizovan postupak, toplo preporučujemo da dobijete mišljenje od lokalnog stručnjaka u zemlji polaska.
(Uredjeno Mart 2022)