Izlazno Oporezivanje

Residence

Prebivalište lica definisano je nacionalnim poreskim zakonima i ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Nacionalni poreski zakoni obično definišu zemlju prebivališta u kojoj osoba ima stan na raspolaganju pod okolnostima koje ukazuju da ga održava i koristi. Ako je primenjiv sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, rezidentnost je definisana u članu 4 u sledećoj hijerarhiji:

1. lice se smatra rezidentom samo države u kojoj ima na raspolaganju stalni dom;
2. ako ima stalno prebivalište na raspolaganju u obe države ugovornice, smatraće se da je rezident samo one države sa kojom su mu bliski i ekonomski odnosi (centar vitalnih interesa)
3. ako se to ne može utvrditi ili ako lice nema stalni dom ni u jednoj od država, smatraće se da je rezident samo one države u kojoj se obično nalazi

Za potrebe poreskog planiranja, lice prvo mora da odluči da li će imati prebivalište u nekoj zemlji ili ne u određenoj zemlji. Ako nema slobodnog stana, obično nema poreskog prebivališta. Ali trajno ukidanje boravka može izazvati izlaznu taksu.

Izlazno oporezivanje – objašnjenje

Izlazno oporezivanje (ponekad se naziva porez na odlazak ili porez na iseljenje) može se pokrenuti kada osoba dugo boravi u zemlji (obično 7 od poslednjih 12 godina), trajno preseli prebivalište van ove jurisdikcije i ima učešće u korporaciji od najmanje 1%.Mnoge zemlje u poresku osnovicu uključuju učešće u stranim korporacijama. Tada država odlaska može da preuzme promišljenu prodaju i oporezuje skrivene rezerve, što je razlika između nominalne i tržišne vrednosti učešća. Izlazna taksa se takođe može aktivirati ako se akcije nasleđuju ili doniraju primaocu koji nije neograničeno oporezovan u zemlji u kojoj je preminula osoba boravila.Član 5 Direktive EU protiv izbegavanja poreza (ATAD; Direktiva Saveta (EU) 2016/1164) i odgovarajući nacionalni poreski zakoni posebno se bave ovom temom. Dok se zakoni ne implementiraju u potpunosti, trenutni status uzima u obzir pravo na slobodno kretanje: poreska obaveza je „uspavana“ (odgoda) ako lice promeni prebivalište u državu unutar EU ili EEP, međutim ona se pokreće kada se lice preseli ( odatle) u treću zemlju van EU/EEA.

Izlazno oporezivanje do primene člana 5. ATAD

Pre nego što sve nacionalno zakonodavstvo bude na snazi, možda će biti moguće preseliti se prvo u zemlju odredišta unutar EU/EEA, formirati tamo odgovarajuću strukturu kao holding, a zatim se preseliti u treću zemlju. Da bi privukle investitore, neke zemlje EU dozvoljavaju formalni boravak u svojoj zemlji ne gledajući previše na fizičko prisustvo. Ovo vam omogućava da dobijete vreme i iskoristite moguće smanjenje vrednosti skrivenih rezervi između poteza. Takođe, u slučaju zahteva za administrativnu saradnju, odredišne države mogu imati ograničen interes da ulože resurse kako bi naplatile poreze za državu odlaska ako bogati investitori odluče da se presele u njihovu zemlju.Pošto su neke zemlje primenile stroge propise o izlaznim porezima od 2022. godine, savetnici su prijavili ogromnu potražnju ljudi koji su želeli da napuste ove zemlje u roku od 2021. godine.Dok ATAD pominje „stvoren na svojoj teritoriji“, neke države članice oporezuju i kapitalnu dobit od učešća u stranim korporacijama. Stoga, postoje glasine da se neki poreski obveznici prvo presele unutar EU/EEP u zemlju u kojoj deklaracija ne uključuje strano učešće pre nego što se isele iz EU/EEP.

Izlazno oporezivanje nakon primene člana 5. ATAD

Direktiva traži od zemalja da preciziraju slučajeve u kojima poreski obveznici podležu pravilima o izlaznom porezu i oporezuju se na nerealizovanu kapitalnu dobit. Procena tržišne vrednosti u trenutku izlaska biće zasnovana na principu van dohvata ruke. U slučaju da sredstva ulaze u strukturu, odredišna država će uspostaviti istu procenu kao i država odlaska (koja ponekad dozvoljava amortizaciju).Poreski obveznici imaju obavezu da odmah plate iznos ili u ratama na određeni broj godina (ATAD pominje 5 godina), eventualno zajedno sa kamatom i eventualno garancijom.Međutim, izlazna taksa ne bi trebalo da se naplaćuje kada je promena privremene prirode ili za ona sredstva koja ostaju efektivno povezana sa stalnom poslovnom jedinicom u prvoj državi članici.

 

Kako minimizirati ili kako izbjeći izlazno oporezivanje?

Privremena promena prebivališta:

Sa privremenim preseljenjem, prihod će se oporezovati u državi odredišta (novo poresko prebivalište), ali izlazna taksa se možda neće aktivirati u državi odlaska.Da bi se stvorio dokaz da preseljenje nije trajno, stan može i dalje biti dostupan u državi odlaska, a ako postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, takođe će postojati uverljivo objašnjenje zašto centar interesovanja ostaje tamo.Neke zemlje poput Nemačke su izmenile pravila vraćanja: ako se građani EU/EEA kreću unutar EU/EEA i planiraju da se vrate u roku od 7 godina, vlasti će biti obaveštene, ali neće tražiti hartije od vrednosti. Na zahtev, period vraćanja može se produžiti za dodatnih 5 godina.Ovo pravilo omogućava privremeni napuštanje zemlje, povratak i izlazak iz zemlje za stalno uz malu ili nikakvu izlaznu taksu, ako se vrednost skrivenih rezervi u participacijama smanji tokom prvog perioda odsustva. 

U zemljama u kojima nema ili je mali porez na poklon, imovina se može uneti u fondacije, trustove ili donirati pre promene prebivališta.Ponekad je moguće formirati fondaciju u istoj zemlji koja prima i drži imovinu. Tada nema izlazne takse ako fizičko lice promeni državu prebivališta.

Partnerstvo u zemlji odlaska kao akcionar korporacije:

Ako se akcije korporacije sa skrivenim rezervama unesu u lokalno partnerstvo, država odlaska ne gubi pravo na oporezivanje. U zavisnosti od zemlje, procena će se izvršiti po knjigovodstvenoj vrednosti bez davanja dodatne naknade. Neke zemlje dozvoljavaju takve transakcije bez poreza. S druge strane, odlazak partnera iz ortačkog društva obično ne podleže izlaznoj taksi pod uslovom da se uvaže neke posebne karakteristike.

Da bi se izbegla kvalifikacija kao zloupotreba, preporučuje se stvaranje komercijalno aktivnog partnerstva sa vidljivom stalnom poslovnom jedinicom u kojoj su akcije u korporaciji funkcionalno dodeljene poslovnoj svrsi. Ako partnerstvo pruža samo usluge upravljanja uz naknadu za korporaciju, to možda neće biti dovoljno.

Eventualno može biti korisno staviti akcije u strani holding i staviti ovaj strani holding u lokalno partnerstvo pre izlaska. Uopšteno govoreći, može biti korisno uspostaviti prilično složene međunarodne strukture sa nekoliko akcionara i jedinica na različitim nivoima i ugovorima između njih kako bi se imali bolji argumenti za procenu.

Prodaja po niskoj ceni sa garancijom u zavisnosti od budućeg profita

Akcionar formira kompaniju sa redovnim akcijskim kapitalom koja kupuje prvobitnu kompaniju po niskoj ceni plus dužnički nalog.

Kada akcionar napusti zemlju, u holdingu nema skrivenih rezervi i samim tim nema izlazne takse.

Argument niske cene sa nalogom je razumljiv ako nema dugoročnih ugovora.

Promenite strukturu kompanije sa postojece u „partnership“

Ako se privredno društvo transformiše u ortačko društvo, oporezuju se kapitalne rezerve preduzeća, ali ne i razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti. Lice koje se odseljava neće ostati jedini generalni direktor ortačkog društva, jer ukoliko razvija značajne poslovne aktivnosti iz inostranstva, to može dovesti do pitanja podele dobiti.Nedostaci mogu biti povećan nivo odgovornosti, potencijalni gubitak prenošenja poreza, viša poreska stopa i eventualni socijalni troškovi. Pored toga, struktura partnerstva koja omogućava samo izbegavanje izlazne takse može se kvalifikovati kao zloupotreba, a na kraju se čak može povećati i porez na upletenost

Atipicno tiho partnerstvo

Agresivna varijanta ove ideje je takozvano atipično tiho partnerstvo. Ova pravna forma je stvorena ugovorom i predstavlja transparentan entitet za poreske svrhe u zemlji izlaska, ako postoji stalna jedinica.

Umanjite vrednost korporacije

Akcionari kompanije imaju različita prava: da dobiju dividende, da prodaju akcije, da dobiju prihod u slučaju likvidacije i da glasaju u generalnoj skupštini. Možda postoje valjani razlozi da se akcionar odrekne ili prenese neka od ovih prava pre nego što napusti zemlju. Tada je vrednost njegove imovine u trenutku izlaska manja.Postoje različite metode procene tržišne vrednosti kompanije na osnovu suštine, zarade, kombinacije ova dva ili budućeg toka gotovine. Većina metoda uključuje procene budućnosti i moguće je pronaći razumne argumente za procenu. Na primer, ako preduzećem upravlja kompetentno lice koje podnese ostavku pre njegovog izlaska, procena se ne može zasnivati na pretpostavci da će ta osoba i ubuduće biti dostupna kompaniji i da će svi poslovni partneri nastaviti svoj odnos.Korona mere mogu takođe dozvoliti nižu procenu kompanije.

Strukturisanje

Koristeći nacionalno zakonodavstvo, instrumente kao što su spajanje, razdvajanje ili čista pravila migracije, pravna lica mogu da se presele u drugu zemlju. Unutar EU i pridruženih zemalja, direktiva o spajanju već ograničava prava na oporezivanje.Da bi privukle investicije, neke zemlje dozvoljavaju kompanijama koje se presele na svoje odredište da podignu ulaznu vrednost svoje imovine oslobođene poreza od knjigovodstvene na tržišnu vrednost i da eliminišu skrivene rezerve. Ovaj takozvani „korak” stoga može pomoći da se izbegne izlazno oporezivanje, ali da bi se izbegla kvalifikacija kao zloupotreba, potrebno ga je planirati i sprovoditi na veoma pažljiv način iu koordinaciji sa kvalifikovanim stručnjacima.

Pravo na oporezivanje

Oporezivanje zapleta se dešava ako se pojedinačna imovina (prepletanje), delatnost (premeštanje funkcija) ili cela kompanija premešta u inostranstvo. Ovo uključuje prenos poslovanja na strano lice. Nacionalna zakonodavstva zemalja odlaska su po ovom pitanju različita. Trenutno, neke zemlje dozvoljavaju „korak naviše“ (vrednovanje ulaznih sredstava po tržišnoj vrednosti umesto po izlaznoj vrednosti), ali ATAD zahteva da država odredišta uspostavi istu procenu kao i država odlaska.Da bi se izbeglo oporezivanje u zemlji izlaska, preporučuje se da se stari poslovi (koji ostaju u staroj zemlji) odvoje od novih (u novoj zemlji). Ako postoji brend,prava na korišćenje mogu biti licencirana, ali će tada kompanija u zemlji odredišta možda morati da plati porez po odbitku na izvoru. U EU se takav izvorni porez može izbeći ako davalac licence i korisnik licence ispunjavaju određene uslove povezanih kompanija.

Preporuka

Da bismo obezbedili zakonit i optimizovan postupak, toplo preporučujemo da dobijete mišljenje od lokalnog stručnjaka u zemlji polaska.

 

(Ažurirano novembra 2023.)