Boravište i rad u Švajcarskoj:
(Imajte na umu: Zugimpex ne pruža usluge građanima SAD i stanovnicima SAD.)
Posete: Švajcarska je članica Šengenske zone. Državljani iz zemalja kojima nije potrebna šengen viza mogu ući u šengenski prostor na 90 dana u roku od pola godine, međutim to ne uključuje pravo na rad ili studiranje. Državljani zemlje koje nisu clanica sporazuma o bezviznom putovanju , ili osobe kojima je odbijeno putovanje bez viza, moraju da podnesu zahtev za vizu u ambasadi Švajcarske ili u švajcarskom konzulatu u zemlji prebivališta ili vizu u aplikacioni centar ovlašćen od švajcarske ambasade. Vize za kratkoročni boravak mogu biti za poslovne, turističke, porodične posete, za kratke studije ili za lečenje, a postoje različiti zahtevi za dokumentaciju.
Boravak: zahtev za Švajcarsku boravišnu dozvolu moraju podneti svi koji žele da ostanu duže od 90 dana u zemlji, bez obzira na nacionalnost. Nadležni organ je državni sekretar za migracije (SEM), međutim prijave se podnose na kantonalnom nivou.
Švajcarska poznaje nekoliko oblika dozvole boravka:
- L dozvola (3-12 meseci), obično se daje građanima koji nisu iz EU/EEA ili za jednostavne poslove
- B dozvola (5 godina ili 1 godina)
- C dozvola (trajna, izdata nakon 10 godina, ali već nakon 5 godina za građane EU, EEA, SAD i Kanade; rodbina državljana Švajcarske se može prijaviti i ranije): omogućava kupovinu stambenih nekretnina, daje pristup sistemu socijalne zaštite , ali postoje neka ograničenja pri napuštanju i ponovnom ulasku u zemlju
- G dozvola – za prekogranične korisnike EU (iz bilo koje druge zemlje EU)
- Dozvola od 120 dana-u roku od 12 meseci za građane EU
Na osnovu sporazuma o slobodnom kretanju između Švajcarske i EU, građani EU mogu da se prijave za B dozvolu ako su zaposleni u preduzeću, imaju prebivalište i zdravstveno osiguranje. B dozvola se izdaje i obnavlja ako postoji zaposlenje, plus boravište i zdravstveno osiguranje. Za samozaposlene ili zaposlene u vlastitoj kompaniji postoji dodatna birokratija jer vlasti pokušavaju izbjeći zloupotrebu. Građani EU/ EEA takođe imaju mogućnost da se presele u Švajcarsku bez sticanja zanimanja, ako mogu da dokažu da imaju dovoljno prihoda i bogatstva da pokriju svoje životne troškove.
Za građane drzava koji nisu članice EU i za građane Hrvatske, postoji kvota boravišnih dozvola koja se izdaje svakog kvartala. Odluke donose kantonalne vlasti za migracije. Prednost imaju viši rukovodioci i tehnički stručnjaci sa univerzitetskom kvalifikacijom i višegodišnjim iskustvom. Zbog tromjesečnog sistema kvota, vrijeme je relevantno i preporučujemo da svi radovi budu spremni i dostavljeni na početku novog perioda. Nakon što poslodavac podnese zahtjev, potrebna je preporuka kantonalnih vlasti, ali postoji konačna odluka federalnih vlasti.
Radna dozvola: da biste dobili dozvolu za rad, zahtev za radnu dozvolu morate podneti Kancelariji za migracije koja takođe pruža obrasce za preuzimanje.
Pružaoci usluga iz EU imaju pravo da uđu i zatraže boravak za najviše 90 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zbog odredbi o prekograničnoj službi (Zakon o upućenim radnicima), moguće je da svaki zaposleni kompanije iz EU-a ili samozaposlena lica iz EU-a mogu raditi više od 8 dana do 90 dana godišnje u Švajcarskoj podnošenjem mrežnog obavještenja najmanje 8 dana unapred. Švajcarski uslovi rada moraju biti ispunjeni, a za neke industrije to je dodatno ograničeno (građevinarstvo, obezbeđenje, hotelijerstvo i ugostiteljstvo itd.).
Da bi se zaštitili nivo plata i tržište rada, od 2006. godine postoje tzv. „Prateće mere“:
- Poslodavci moraju prijaviti zaposlene u EU 8 dana unapred putem interneta i dužni su da poštuju propise o radnom vremenu i minimalnim platama.
- Samozaposleni iz EU takođe se moraju prijaviti 8 dana unapred, ali moraju dokazati svoj preduzetnički status.
- Kompanije iz EU mogu obavljati usluge u Švajcarskoj do 90 radnih dana po kalendarskoj godini (= 90 dana po kompaniji i 90 dana po zaposlenom). Za upućene zaposlene postoji obaveza prijavljivanja 8 dana unapred (identitet radnika, mesto rada, bruto plata, trajanje rada).
- Da bi se proverilo da li poštuju minimalne zarade, radno vreme itd., Često je potreban depozit, sledeće inspekcije su često, vrlo teške i često rezultiraju zaplenom depozita.
- često švajcarska kompanija dobija nalog od kompanije iz EU koja traži od podizvođača iz EU da pošalje zaposlene u Švajcarsku (neki savetnici preporučuju u tom slučaju da očekuju gubitak depozita jer pravni troškovi za borbu protiv birokrata mogu biti skupi)
Švajcarski savezni zakon o sticanju nekretnina od strane lica u inostranstvu Lek Koller ograničava sticanje švajcarskih stambenih i drugih nekomercijalnih nekretnina za strance radi kupovine stambenih stanova, osim u sopstvene svrhe u slučaju izdavanja dozvole C. Osim toga, postoje detaljna pravila za izbegavanje zaobilaženja, posebno kod pravnih lica.
Outlook: Švajcarska i EU imaju uspostavljene bilateralne sporazume. Da bi ih zamenili, postojali su teški pregovori između Švajcarske i EU o „okvirnom sporazumu“. Iako se 2018. činilo da je sporazum postignut, ostala su ključna otvorena pitanja: zaštita plata, Direktiva o građanima Unije (socijalna davanja za sve građane) i državna pomoć (ograničenja u EU). Takođe, Švajcarska se opirala dinamičnim promenama sporazuma (automatizam za preuzimanje novih propisa EU) i mehanizmu za rešavanje sporova u kome dominira EU. U Maju 2021. Švajcarska vlada je odlučila da prekine pregovore.
(Ažurirano Oktobra 2021)