Optimizacija socijalne zaštite

Print Friendly

Sistemi socijalne zaštite (kao deo poreskog sistema) ne mogu se kombinovati, jer se zemlje razlikuju istorijski, strukturalno i politički. Razlike su u osnovi, u stopama i izuzecim, u penzijskim šemama i ako postoji maksimalan doprinos po periodu. U većini slučajeva, društveni sistemi su pogodni za male prihode.

Regulativa  883/2004 i regulativa 987/2009 EU se bave koordinacijom socijalnih sistema u EU sa pridruženim zemlje. Na primer, Švajcarska je regulisala  pravila 2012 sa “Wegleitung für die Versicherungspflicht” (WVP)

Opšti principi EU regulativom 883/2004 su:

U EU svaka zarada fizičkog lica od strane samozapošljenja ili zapošljenja podleže sistemu naplate socijalnih doprinosa. Sve naplate na osnovu prihoda fizičkog lica prikupljaju se u jednoj zemlji. Ova zemlja nadležnosti obraračunva naplatu u skladu sa svojim nacionalnim zakonima za sve doprinosa stečene nacionalnim ili međunarodnim putem.

Aktivnosti u drugim zemljama moraju biti proglašene u zemlji nadležnosti i tim putem se oslobađa naplate u drugim zemljama koristeći obrazac A1.

 

Pravila za definisanje zemlju nadležnosti (član 13.):

  1. Zapošljavanje samo ili> 25% (vreme i / ili novac) u zemlji boravka – zemlja prebivališta je zemlja nadležnosti
  2.   Zaposlenost u samo jednoj zemlji koja nije zemlja prebivališta – zemlja u kojoj je sedište poslodavca tj kompanije  je zemlja nadležnosti.
  3.  Zaposlenost u više od jedne zemlje koja nije zemlja stanovanja – zemlja prebivališta je zemlja nadležnosti
  4.  Zapošljavanja i samozapošljavanja – zemlja nadležnosti je definisana na osnovu pravila u ugovoru o  radnom  odnosu..
  5. Samozapošljavanje u više od jedne zemlje: zemlja boravka, ako se velći deo odvija tu; u svim ostalim slučajevima zemlja u koja je centar aktivnosti.

Postoji mogućnost stvaranja situacije tako da zemlja koja ima povoljnije uslove bude nadležna zemlja.

  1. Prebacivanje: lice koje je privremeno upućen u drugu zemlju može ostati u društvenom sistemu ovoe zemlje nadležnosti i biti oslobođen u zemlji u koju je privremeno upućen. Premeštaj može da se organizuje u trajanju od 2 godine i ponavlja nakon kratkog perioda prisustva.
  2. Zapošljavanje i samozapošljavanje u različitim zemljama: za samozaposlene osobe, ovo je mogućnost da sami sebi odrede  zemlju nadležnosti: na primer, propisi pojedinih zemalja nameću društvene troškove na dohodak partnera u ograničenom partnerstvu, i  nemaju limit na doprinose . Ako partner, koji je nastanjen u zemlji sa takvim regulativnim sistemom, za zaposlenje izabere drugu zemlju ( bar deo) ,onda zemlja odnosa postaje zemlja nadležnosti. Ako je ovo npr Malta, zemlja sa najnižom naplatom doprinosa u EU, izuzetno nizak maximum  naplate socijalnih doprinosa i pritom postoji oslobođenje naplate doprinosa od prihoda  ograničenog partnerstva pod određenim uslovima.
  3. Prebivalište u drugoj zemlji. Ako je neko npr stanovnik na Malti, ima prvi posao (25%) na Malti, onda je zemlja nadležnosti  Malta, gde je nizak limit i gde se doprinosi za socijalno osiguranje ne plaćaju  na drugo zaposlenje, samo na prvi. U slučaju da ne postoji stalan radni odnos, ali postoje dva honorarna posla doprinosi za socijalno osiguranje se plaća na posao sa većim iznosom prihoda. Radno vreme regulisano Direktivom EU 2003/88 / EC ograničava nedeljni rad do 48 sati, međutim, na Malti osoba može raditi više od toga (preko nekoliko radnih mesta), ukoliko je glavni poslodavac informisan.
  4.   Razdvajanje zemlje nadležnosti za socijalne naknade i zemlji u kojoj se  plaća porez, prema zakonu o dvostrukom oporezivanjau : npr postoji mogućnost da se kombinuje prvo zaposlenje na Malti sa drugim zaposlenjem u nekoj drugoj zemlji. Dakle, Malta postaje zemlja nadležnosti, a ako je struktura pravilno postavljena, zaposlenje (ili naknade za poziciju direktora) u drugoj zemlji kvalifikujese u skladu sa Malteškim propisima, kao drugo zaposlenje i ono je bez naplate socijalnih troškova, a ovi prihodi mogu biti predmet povoljnijeg poreza drugoj zemlji, u zavisnosti od sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
  5. Ogranak : Formiranje partnerstva u zemlji sa povoljnim zakonima i zaposlenost u ovom partnerstvu , tako da ta zemlja postane zemlja nadležnosti . Partnerstvo otvara predstavništvo u nekoj drugoj zemlji EU , gde osoba može biti  partner , ali zemlja gde je osoba zaposlena ostaje i dalje zemlja nadležnosti.